Tokom leta sunce preko prozora dodatno zagreva prostorije ukoliko ne postoji adekvatna zaštita na njima, bilo u obliku premaza na prozorskom staklu ili zastora, zavese ili roletne na prozoru.
Istraživanjima je utvrđeno da se preko prozora gubi 36% energije potrebne za zagrevanje objekta.
Do toplotnih gubitaka dolazi usled kondukcije – prenosa toplote kroz materijal prozora, i usled ventilacije – strujanja vazduha kroz otvoren ili zatvoren prozor. Kondukcijom se gubi oko 22% a ventilacijom oko 14% energije. Za stanove iznad desetog sprata ukupni gubici energije su 47%.
Ovako veliki gubici toplote kroz fasadnu stolariju dešavaju se zbog lošeg kvaliteta izabrane stolarije kao i zbog loše ugradnje usled koje se javljaju dodatni procepi i povećava ventilacija i samim tim i toplotni gubici. Ove brojke govore da su prozori dobra prilika za poboljšanje
energetske efikasnosti i termičkih performansi objekata.
Gubici usled kondukcije odvijaju se kroz ram i staklo prozora. Dakle, može se reći da ovi gubici zavise od termičkih karakteristika prozora. Veličina kojom se izražavaju ovi gubici zove se koeficijent toplotne provodljivosti, označava se sa “U”. Po definiciji, koeficijent prolaza toplote – “U” označava koliko toplote u vatima prođe kroz 1 kvadratni metar materijala određene debljine za jednu sekundu. Jedinica u kojoj se vrednost koeficijenta prolaza toplote izražava je W/m2K. Što je koeficijent toplote manji, termoizolacione osobine posmatranog materijala ili elementa su veće. U zavisnosti od prozorskog okvira i zastakljenja prozora, ovaj koeficijent može imati različite vrednosti – od 0.8 W/m2K kod najkvalitetnijih prozora sa niskoemisionim troslojnim staklom sa gasnim punjenjem pa sve do 5.2 W/m2K kod starih drvenih jednostrukih prozora sa jednostrukim zastakljenjem. Evropska preporuka je da ovaj koeficijent ne prelazi 1.8 W/m2K. Komponente svakog prozora su ram i ostakljenje. Svaka od ove dve komponente ima svoja svojstva koja utiču na ukupne toplotne gubitke prozora. Prozorski ramovi se danas najčešće prave od plastike, metala i drveta.Svaki od materijala ima svoje prednosti i mane. Međutim, današnje tehnologije proizvodnje prozora nastoje da minimalizuju negativne osobine materijala i izvuku najbolje iz pozitivnih. Tako se često dešava da se prilikom izrade ramovske konstrukcije za prozore kombinuju materijali da bi se došlo do najboljih i najefikasnijih rezultata. Za različite materijale i vrste ostakljenja, različite su vrednosti koeficijenta prolaza toplote. Kada govorimo o ostakljenju prozora, najčešće primenjivan materijal je staklo, međutim, u ove svrhe se može koristiti i plastika. Ovi materijali u prozoru mogu biti providni, obojeni ili prevučeni određenim premazima, a sve u svrhu smanjenja koeficijenta prolaza toplote i povećanja energetske efikasnosti staklene površine. Ostakljenje može biti jednostruko ili se može primeniti više stakala. Primenom većeg broja stakala takođe dolazi do smanjena koeficijenta prolaza toplote (i na ovaj detalj eksperti nase firme najcesce sugerisu prilikom prodaje PVC stolarije) . Kada se ugrađuju dvostruka ili trostruka stakla, međuprostori između stakala se oivičavaju distancerom koji je ispunjen apsorberom vlage; preporučeno minimalno rastojanje između dva stakla je 12 mm a međuprostor je ispunjen vazduhom ili inertnim gasom – argonom, kriptonom ili ksenonom.
Ovakva stakla zovemo “IZO” stakla. Ove staklene površine mogu biti premazane specijalnim premazima na bazi vanadijum-oksida u vidu tankog filma sa unutrašnje strane unutrašnjeg stakla. Stakla sa ovim specijalnim premazima zovu se niskoemisiona stakla, i ona propuštaju vidljivi deo spektra sunčeve svetlosti ali reflektuju dugotalasno zračenje i na taj način sprečavaju gubitak odnosno dobitak toplote.
Međutim, čak i ako su u objektu ugrađeni najkvalitetniji prozori, ukoliko je kvalitet ugradnje neodgovarajući, može doći do znatnih gubitaka toplote preko procepa između prozorskog okvira i zida, ili kroz kutiju za roletne. Zbog toga je jako važno pored odabira kvalitetnih prozora obratiti pažnju i na kvalitetnu ugradnju istih. Ako u prostoru postoje prozori koji su veoma stari i neefikasni, veoma je poželjno zameniti ih novim prozorima u materijalu po potrebama i ukusu i sa odgovarajućim ostakljenjem. Međutim, ukoliko je iz različitih razloga teško ili nemoguće zameniti stare prozore, možemo primeniti mere za poboljšanje starih. Ukoliko se želi poraditi na poboljšanju energetske efikasnosti postojećih prozora, to se može uraditi na nekoliko načina. Treba proveriti da li postoje pukotine između rama prozora i zida. Ukoliko postoje, ove pukotine treba popuniti pur penom. Veoma važna stavka koja jako utiče na energetsku neefikasnost starog prozora je dihtovanje. Ukoliko se može osetiti produvavanje kroz sam okvir prozora, jednostavnom ugradnjom trake za dihtovanje sprečava se prodor vazduha kroz kritične tačke ramovske konstrukcije. Produvavanje se takođe dešava i preko kutije za roletne. Ukoliko postoji ovaj problem, kutije za roletne se mogu izolovati što takođe znatno smanjuje gubitke.